Articles

Универзитет у Нишу - Филозофски факултет - Социологија-социјална политика - МАС - ДХ

Студијски програм - Социологија-социјална политика

Научно поље - Друштвено-хуманистичке науке

Научна област - Социолошке науке

Диплома/титула - Мастер социолог

Ниво студија - Мастер академске студије

Број ЕСПБ бодова - 60

Место где се изводи студијски програм - Ниш, Универзитет у Нишу, Филозофски факултет

Информације о садржају студијског програма

Линк ка списку предмета - http://www.filfak.ni.ac.rs/dokumenti/upis/2014/ostalo/informator.pdf ција о модулима - Нема модула

Опис студијског програма - Информације које ближе одређују квалификације за коју се диплома издаје

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА:

Основни циљ мастер програма из социјалне политике је да оспособи компетентног аналитичара мера социјалне политике.
Две групе предметно-специфичних компетенција су од пресудне важности у том погледу: а) аналитичке компетенције (које укључују способност анализе друштвених феномена; способност коришћења резултата друштвених истраживања; способност формулације мера за остварење постављених друштвених циљева, и способност праћења и евалуације државних, локалних и пословних политика с обзиром на постављене циљеве; и б) истраживачке компетенције (које се огледају у њиховој способности да прикупљају податке користећи различите инструменте и технике; да формирају базе података у неколико статистичких програма, да самостално обаве сложеније типове анализа прикупљених података и да презентују резултате анализе).

Током мастер академских студија студенти овладавају, како општим социолошким појмовима, тако и специфичним појмовима социјалне политике; упознају се са основним теоријским правцима и типовима објашњења у социологији и социјалној политци, стичу знања о основним друштвеним институцијама и разноврсним системима сицијалне политике. Студенти такође стичу увид у механизме друштвеног функционисања и основне изворе друштвених нефункционалности и социјалних проблема. Њихово знање им омогућава препознавање социјалних актера и разумевање структурних ограничења друштвене акције. У области истраживачког рада њихово знање се огледа у познавању неколико основних типова истраживачких нацрта и разумевање логике научног и друштвеног истраживања; познавање различитих техника за прикупљање података, познавање основних техника обраде и анализе података; познавање основних метода анализе и евалуације мера социјалне политике.
На овом нивоу оспособљености, свршени студенти мастер академских студија социјалне политике моћи ће компетентно да обављају послове свуда где се тражи познавање друштвених односа и процеса и начина функционисања друштвених институција, а посебно тамо где се тражи експертско знање ради рационалног доношења одлука и интервенција у друштвеном животу на основу познавања друштвене ситуације.

Подаци о намени стеченог звања - Информације о академским и професионалним могућностима које пружа квалификација

Након окончања мастер студија у области социјалне политике студенти ће бити у стању да:

 објасне улогу социјалне политике у организацији модерних индустријских друштава дефинишу главне концепте у теоријама социјалне политике и социјалне државе разликују типове социјалне државе и опишу и образложе хипотезе о њиховом настанку опишу и објасне главне друштвене проблеме на чије решавање су усмерене мере социјалне политике, а на основу теоријског знања и увида у резултате друштвених истраживања поброје и образложе главне циљеве социјалне политике:
редистрибуцију, управљање социјалним ризицима и смањење социјалне искључености детаљно опишу на које начине се циљеви социјалне политике постижу у најмање два система социјалне политике, у компаративном контексту анализирају (и евалуирају) поједине мере социјалне политике с обзиром на њихове циљеве, административну и финансијску имплементацију и последице њихове примене на поједине категорије становништва примене квантитативне и квалитативне методе друштвеног истраживања у анализи друштвених проблема и мера социјалне политике формулишу и образложе мере социјалне политике с обзиром на постављене циљеве, а на основу секундарне анализе расположивих
података или самостално прикупљених података. Нека од могућих занимања након студија су:
Анкетар;

Истраживач јавног мњења;

Професор социологије у школама;

Социјални радник.

Извори података

Сајт факултета: http://www.filfak.ni.ac.rs
Каталог студијског програма:...

мај 2014.