Опис студијског програма - Информације које ближе одређују квалификације за коју се диплома издаје

Студијски програм Заштита животне средине у пољопривреди другог нивоа високог образовања представља мултидисциплинарни студијски програм дипломских академских студија. По завршетку дипломских академских студија студент стиче академски назив Мастер инжењер за заштиту животне средине у пољопривреди.

Циљ студијског програма је стицање општих и предметно-специфичних способности које означавају завршетак дипломских студија (компетенције студената, Стандард 4), као и развијање способности за наставак студија.

Програм дипломских академских студија траје 1 годину односно 2 семестра. У оквиру студијског програма изучава се прва група предмета из области Примењене екологије где се налазе обавезни предмети: Екологија и агроекосистеми, Примењена екофизиологија, Екотоксикологија и Еколошка микробиологија. Ова група предмета даје добру основу, која ће омогућити стицање проширених знања из области примењене екологије и на који ће се надовезати предмети, који уводе студенте дубље у специјалистичка знања. Друга група предмета из области Економике и менаџмента животне средине у пољопривреди уводи студенте у економски део студија, где ће они имати прилике да се упознају са основама макроекономије природних ресурса и животне средине; техника и метода економског вредновања природних ресурса и животне средине; економских аспеката процене утицаја на животну средину. Трећа целина ових студија се односи на изучавање и заштиту природних ресурса у пољопривреди: земљишта, вода и биодиверзитета. Да би се ресурси, који се користе у пољопривреди правилно користили, неопходна су и знања из области ГИС технологија и прецизне пољопривреде. У зависности од интересовања и усмерења, студент на крају студија бира предмет из области заштите животне средине у различитим пољопривредним системима (ратарским и повртарским, воћарским и виноградарским, сточарским, аквакултури или еколошком праву).

Циљеви

Циљеви студијског програма дипломских студија су постизање компетенција које означавају завршетак дипломских академских студија, одређени степен специјализације као и оспособљеност за истраживачки рад из области заштите животне средине у пољопривреди и одрживог коришћења природних ресурса. Под овим се мисли на развијање општих компетенција: објективног вредновања свог рада и рада других, комуницирања са стручњацима из других области, поседовање професионалне етике, способност планирања и организовања пољопривредне производње у функцији очувања и заштите животне средине, способност независног рада, овладавање методама истраживања, извођења експеримената, статистичку обраду података и тумачење резултата, креативност.

Циљ програма је и развијање предметно-специфичних компетенција: детаљно познавање структуре и функционисања агроекосистема, принципа екотоксикологије, еколошке микробиологије и екофизиологије биљака, познавање природних ресурса који се користе у пољопривреди (земљишта, вода и биодиверзитета), њихове заштите и ремедијације, принципа економије и управљања природним ресурсима, прописа и стандарда у заштити животне средине, коришћења информационих технологија у овој области и метода у поступака у свим областима пољопривреде, који неће довести до нарушавања и загађења животне средине.

У најширем смислу речи, овај мултидисциплинарни програм има за циљ да школује свестраног, друштвено одговорног и стручног мастер инжењера способног да се суочи са сложеним проблемима управљања природним ресурсима у пољопривреди и заштите животне средине, која је у неком деловима наше земље видно нарушена.

Стручњаци овог профила треба да буду оспособљени да врше мониторинг и примењују превентивне мере у циљу заштите природних ресурса од загађења из пољопривреде.

Подаци о намени стеченог звања - Информације о академским и професионалним могућностима које пружа квалификација

Савладавањем студијског програма мастер студија студент стиче опште компетенције: способност продубљивања стечених знања и њихове примене у пракси; објективног вредновања свог рада и рада других, способност анализе и синтезе; способност добијања и анализирања информација из различитих извора; способност рада у интердисциплинарним тимовима и комуницирања са стручњацима из других области; поседовање професионалне етике, способности планирања и организовања производње; способност независног рада; овладавање методама истраживања, извођења експеримената, статистичке обраде података и тумачење резултата; креативност, развијену свест о неопходности сталног осавремењавања знања; поседовање вишег нивоа друштвене одговорности када је у питању производња здравствено безбедне хране; очување животне средине и очување природних ресурса у складу са принципима одрживог развоја. 

Савладавањем студијског програма дипломских студија студент стиче предметно специфичне способности и темељно познавање: типова загађења пореклом из пољопривреде, промене биодиверзитета под утицајем пољопривредне праксе, физичке, хемијске, техничке и економске аспекте у управљању земљиштем, водама и биодиверзитетом, као и њихове међусобне интеракције у пољопривреди.

Студент стиче и следеће вештине: примене информационо-комуникационих технологија за детектовање 
загађења животне средине из пољопривреде, креирања одрживих и ефикасних техничких и економски прихватљивих решења у заштити земљишта, вода и биодиверзитета од загађења, стратешког планирања и управљања, као и ширења јавне свести о потреби заштите животне средине у пољопривреди. Сва стечена знања могу бити корисна и за обављање послова процене утицаја различитих поступака и технологија, које се користе у пољопривреди, на животну средину.

Стручњаци овог профила могу се запошљавати у предузећима и јавним установама у сектору пољопривреде и заштите животне средине, који раде на оптимизацији и прилагођавању пољопривредне производње постојећој законској регулативи, која захтева испуњавање високих стандарда у области заштите животне средине, здравља људи и животиња. Поред поменутих предузећа и јавних установа дипломирани студенти могу да раде у пољопривредним компанијама, пољопривредним станицама, заводима за пољопривреду, удружењима произвођача, саветодавним службама, јавној администрацији, локалној самоуправи, инспекцији, едукацији (средње и високо образовање), науци и технолошком развоју.