Articles

Универзитет у Новом Саду - Академија уметности - Монтажа у аудио-визуелним медијима - ОАС - УМ

Студијски програм - Монтажа у аудио-визуелним медијима

Научно поље - Уметност

Научна област - ДРАМСКА УМЕТНОСТ

Диплома/титула - ДРАМСКИ И АУДИОВИЗУЕЛНИ УМЕТНИК – МОНТАЖЕР У АУДИОВИЗУЕЛНИМ МЕДИЈИМА

Ниво студија - ОАС - основне академске студије

Број ЕСПБ бодова - 240

Место где се изводи студијски програм - Академија уметности Нови Сад

Информације о садржају студијског програма

Линк ка списку предмета - http://www.akademija.uns.ac.rs/wp-content/uploads/doc/oas/montaza-u-audiovizuelnim-medijima.pdf ција о модулима - Нема модула

Опис студијског програма - Информације које ближе одређују квалификације за коју се диплома издаје

Циљеви студијског програма

Циљ студијског програма за монтажу је усмерен ка следећим професионалним начелима:
1.    Естетско-драматуршко образовање. Све наставне јединице произилазе једна из друге у интересу стицање систематичног и трајног знања из области граматике, естетике и наративне структуре аудио-визуелних форми (естеско-драматуршке синтеза визуелних и звучних елемената) методом непрестаног указивања на могућности примене теоретских знања у пракси (излагањем градива уз пропратне примере: пројекције аудио-визуелних инсерата и детаљна анализа истих) и активног учешћа студената на предавањима (питања студената из градива са претходног часа и студентска предавања у укупном трајању од двадесет минута - дискусија). Структурализам аудио-визуелних форми на којем се инсистира током студија има следећи значај: изражавање језиком струке у стваралачком процесу (како у фази припреме, када се ради на сложеним и врло сложеним структурама, тако и током реализације замисли у монтажи); беспрекорно спровођење идеје и теме аудио-визуелних форми (зналачка ритмичка организација визуелних и звучних елемената у времену и простору: истрајавање на континуитету визуелних и звучних радњи и призора по свим параметрима кадра и креативна примена дисконтинуитета у стваралачком процесу). Упознавањем историјата естетских и драматуршких праваца као и развоја аудио-визуелних форми (филмских родова, телевизијских и радијских форми), студент током школовања стиче културу на основу које гради аргументовани критички став према савременом медијском изражавању (позитивне и негативне стране).
2.    Развијање креативних способности. Студент током реализације вежби и практичних испитних радова, давањем конкретних задатака из теоретске области (комбинацијом различитих наставних јединица) од стране наставника развија своје креативне способности негујући на тај начин ауторски приступ у реализацији идеје и теме аудио-визуелног дела.  
3.    Технолошка оспособљеност за рад на савременим уређајима. Да би студент након завршеног школовања био у стању да испољи своје теоретско знање и креативне способности његова вештина у руковању савременим уређајима мора бити на завидном нивоу. Оваквом технолошком оспособљеношћу, након завршеног школовања, он неће угрозити пројекат (на пример: нарушавањем техничких стандарда, застојом у раду због површног или потпуног непознавања уређаја на коме ради и сл.).
4.    Истраживачки дух. Развијањем истраживачког духа кроз синтезу наставних јединица у семинарским радовима (естетско-драматуршког и технолошког карактера) методом садржаја и случаја, исто тако и компаративном методом, студент стиче трајно знање, поспешујући своју заинтересованост за професију коју је одабрао.
5.    Етички принципи. Студентима током школовања, уз градиво које савлађују, наставник, зависно од материје коју предаје, и током припреме и реализације испитних радова, указује на принципе етичког односа према послу истичући значај тимског рада у стваралачком процесу.
Методе за постизање циљева: планирање недељног, месечног и семестралног извођења наставе по годинама студирања (наставне јединице, литература, студентска предавања, дискусије, тестови, колоквијум, вежбе, практични радови); принципи потпуности (од лакшег према тежем - од познатог према непознатом); прецизна дефинисаност наставног часа (јасноћа, повезивање новонаучених сазнања са раније стеченим знањем, активност студената на часу, повезивање наученог у целину, окренутост наставника према индивидуалним креативним способностима студента); самосталан рад студената по недељном, месечном и семестралном плану током сваке године студија (понављање градива, студентска предавања, семинарски радови, припреме за вежбе, реализација практичних испитних радова, контролне пројекције), давање подршке студентима у савлађивању градива и потребних вештина, окренутост наставника према индивидуалним креативним способностима сваког студента; владање градивом на испиту и аргументација практичног рада.
Методологија технолошког оспособљавања је следећа: теоретска настава (истрајност од стране наставника у превазилажењу свих нејасноћа), вежбе (указивање на грешке и њихово исправљање) и контрола практичних испитних радова током семестра (указивање на грешке које су настале током реализације и њихово исправљање).

Исходи

Сврха студијског програма подржава следећа начела друштвене одговорности:

1.    Естетско-драматуршко обликовање аудио-визуелних форми
•    Сложеност аудио визуелних форми (од једноставних до врло сложених)
Студијски програм предвиђа систематизацију процеса овладавања знањима ове области,  конципираних у складу са неопходним редоследом изучавања појединачних програмских целина. Основни студијски програм обједињује све стваралачке фазе унутар тимског рада, кроз присутност неопходних пратећих дисциплина (Камера, Анимација и визуелни ефекти, Снимање и Дизајн звука и др.), сагледавајући сложеност стваралачког процеса аудиовизуелних садржаја. Основна знања која почивају на заједничком темељу аудивизуелних садржаја се надограђују специфичностима медијских аудиовизуелних родова.
•    Стручност
Емпиријски теоријски оквир, праћење савремених трендова у области теорије и праксе АВМ, као и програмске иновације обезбеђују високу стручност и бројне компетенције студената. Основ за даље унапређење ових компетенција у складу са динамичним развојем медијског израза је у методолошком приступу заснованом на континуираној ангажованости у реализацији студијског програма и подстицању истраживачког деловања студената.
•    Уметнички допринос
Ширина поља медијског деловања поспешена комуникацином умреженошћу, подразумева потребу присутнијих садржаја уметничког карактера. Програмски је дефинисана шира заступљеност уметничих дисциплина кроз могућност креирања дела студијског циклуса од стране студентата.
2.    Технолошки аспект аудио-визуелних форми
Студиозним разматрањем утицаја убрзаног развоја технологије на естетику и драматургију аудио-визуелних форми, студент монтаже, уз знања из историје, есететике и драматургије покретних слика која стиче током академског образовања, развија критички став према стилским опредељењима технолошког карактера (естетика и драматургија савремене технологије).
3.    Укључивање у савремене медијске токове:
•    Напредак
Убрзаним развојем медијског комуникационог система у процесу глобалне информативне, едукативне и забавне умрежености (увођењем технолошких новина и естетско-драматуршких посебности) монтажер је изложен непрестаном професионалном усавршавању.       
•    Конкурентност
Савремено медијско тржиште (освајање одабране циљне групе реципијената) и оштра конкуренција при уметничком вредновању аудио-визуелних форми монтажера ставља пред задатак непрестаног самопотврђивања.  
•    Медијски значај аудио-визуелних форми
Значај аудио-визуелних медија у задовољавању и унапређењу естетско-драматуршког сензибилитета јавног мњења и формирању његовог односа према светским збивањима (утицај глобалне умрежености медија у стварању информатичког друштва), монтажера обавезује на поштовање свих етичких норми.

Подаци о намени стеченог звања - Информације о академским и професионалним могућностима које пружа квалификација

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће опште и предметно-специфичне способности које су у функцији квалитетног обављања стручне, научне и уметничке делатности:
   
1.    Естетско-драматуршку компетентност која је утемељена на примени стеченог знања из граматике покретних слика и наративне структуре аудиовизуелних форми, непогрешивом одабиру естетског правца у процесу припреме, испољавању властитих креативних способности (ауторски приступ у реализацији аудиовизуелног дела), жељи за стицањем нових сазнања из области естетике и драматургије аудиовизуелних форми и развијању истраживачког духа.

2.    Технолошку компетентност, утемељену на завидном теоретском познавању савремених уређаја, непогрешивом руковању савременим уређајима и примени креативних могућности дигиталних уређаја (савремени видови естетско-драматуршког изражавања у електронским медијима).

Приврженост тимском раду. Монтажер након завршених студија на основу опште културе из пратећих дисциплина (камера, анимација и визуелни ефекти, дизајн звука, дизајн светла, продукција, режија, драматургија и др.) давањем креативних предлога током припреме и реализације аудиовизуелног дела на најбољи начин испољава своју приврженост тимском раду.

Извори података

Сајт факултета: http://www.akademija.uns.ac.rs/
Каталог студијског програма: http://www.akademija.uns.ac.rs/osnovne-studije/

мај 2014