Articles

Опис студијског програма - Информације које ближе одређују квалификације за коју се диплома издаје

Циљеви студијског програма
Циљеви студијског програма примењене статистике је подизање одговарајућих компетеција и академских звања с једне стране у области статистике, и , с друге у области примене статистичких метода у различитих областима (економија, друштвене науке, биомедицина и инежењерство). Циљеви студијског програма обухватају стицање знања у области тероије вероватноће, анализе података, методологије научно-истраживачког рада, торије узорака, неопходних за статистичаре у било којој области примене, и посебно стицање знања из специјалистичких, статистичких предмета којима се ствара профил експерата за применустатистичких метода у конкретној области. Циљ је заправо стварање стручњака који ће имати систематизован и целовит скуп знања из примењене статистике која су неопходна за статистичка истраживања у једној од конкретних области (економија, друштвене науке, биомедицина и инежењерство). Општи циљеви образовања мастер примењене статистике су следећи : Развијање критичког мишљења и способности разумевања и решавања економских проблема., што укључује такође и формирање свести о неопходности перманентног образовања, нужног за ефикасно деловање у динамичком, променљивом окружењу; циљеви образовања се огледају и у формирању таквих стручњака који су оспособљени за тимски рад, спремни да резултате свог рада сопште стручној и широј јавности у усменој и писменој форми.
Један од значајних циљева програма је образовање стручњака, који поред теоријских знања, поседују и довољно искуства у примени статистике у реалним проблемима. На тај начин свршени студент је припремљен за самостални стручни и истраживачки рад у великом броју институција и предузећима који имају потребу за применом статистичких метода, као једне од најважнијих научних метода, у доношењу одлука и планова.

Исходи
Срвха студијског програма Примењена статистика је образовање стручњака из области статистике, у складу с потребама друштва и науке. Досадашња пракса у високом образовању је показала да је статистика као научни метод нашла своје место у различитим научним областима, као што су економија, медицина, психологија итд. Свака високообразована иституција је имала потребу за ангажовањем статистичара, како за потребе извођење наставе тако и за науно-истраживачки рад. Поред тога, у привреди и друштву такође постоји велика потреба за стручњацима који су експерти у области статистичких истраживања. Истраживања јавног мњена, квалитет живота, здравља људи, еклономски показатеља су само неки примери у којима је постојење стручњака који познаје савремене сложене статистићке анализе неопходни ради доношења валидних закључака и активности. Проблем је био у томе што не постоји ни један студијски програм на територији Републике Србије који образује стручњаке тог профила. Додатни проблем је у томе што образовање статистичара мора да има интердисциплинарни карактер, односно да је то стручњак који врло добро познаје статистичке методе са једне стране и научну област у којој ће статистике бити примењена са друге стране. Сврха овог студијског програма јесте да превазиђе ове недостатке образовањем адекватних стручњака из области примењене статистике.
Данашње окружење захтева такве стручњаке ииз области статистике, који су способни да користеће информатичка средства, решавају проблеме из различитих области науке и друштва уз примену савремених сложених статистичких метода и модела, а за то их оспособљава овај студијски програм, пружајући им неопходну компететнтност за самостално истраживање, рад и доношење одлука.
Студијски програм је конципиран тако да прати савремене светске токове и стање струке у одговарајућем образовно-научном пољу и усклађен је са програмима реномираних иностраних високошколских установа, а пре свега са европским високошкоским установама. Из наведеног произлази да је студијски програмтакође лако упоредив са сличним програмима на иностраним високошколским установама, а посебнои у оквиру европског образовног простора.
Покретљивост студената овог смера студија је могућа хоризонтално и вертикално. Хоризонтална покретљивостсе огледа у могућности пресака са мастер академских студија које се надовезују на завршене модуле овог програма.

Подаци о намени стеченог звања - Информације о академским и професионалним могућностима које пружа квалификација

Студенти који заврше мастер академске студије из примењене статистике на Универзитету у Новом Саду постају мастери примењене статистике - стручњаци који су оспособљени да користе савремена научна достигнућа на пољу статистичке, квантитативне анализе, да зналачки примењују аналитичка средства и да баратају математичко-статистичким методима и моделима уз примену достигнућа информационе технологије. Дипломирани стручњаци овог смера могу бити запослени у најразличитијим привредним и научним областима, односно у свим сферама где је потребна статистичка анализа, а посебно у области економије, биомедицине, инжењеринга и друштвеним наукама уопште. Са стеченим компетенцијама дипломирани студенти примењене статистике могу самостално учествовати у процесима анализе, планирања, формулисања стратегија развоја, припреме и доношења одлука, управљању и руковођењу, те самосталном доношењу тактичких и стратегијских одлука везаних за примењена статистичка истраживања и анализу.
Завршетком дипломских академских студија студенту се издаје диплома којом се потрвђује завршетак студија и стицање академског назива – мастер примењене статистике - у складу са Законом. Компетенције које дипломирани студент стиче су усвојена методолошка, квантитативна и квалитативна знања из подручја основних математичко-статистичких дисциплина (теорија вероватноће, принципи статистичке анализе података, мултиваријациона анализа, теорија узорака), из подручја неохподних информатичких знања (базе података, статистички софтвер) као и различитих статистичких дисциплина које су посебно примењиве у области економије (анализа временских серија, економетрија, микроекономски модели, финансијски инжењеринг), биомедицине (биостатистика, епидемиологија, лонгитудинална анализа података, бајесијански методи), инжењеринга (контрола квалитета, експериментални дизајн, Монте-Карло методи) и друштвених наука (структуралне једначине).
Студенти стичу знања и овладавају вештинама неопходним за обављање високостручних, управљачких и аналитичких послова из широког подручја статистичких истраживања и статистичке анализе. Послови које на тржишту рада може да обавља свршени студент су послови планирања и анализе, послови квантитативне анализе, прогнозирање варијација посматраних појава у будућности и слични послови из области економије, медицине, инжењеринга и друштвених наука где до изражаја долази истраживачки рад и познавање квантитативних метода. При томе, студент је оспособљен да резултате својих истраживања саопштава широј и научној јавности, и да самостално доноси одлуке на основу резултата истраживања.