Разликовање старих и нових студијских програма

 

Информација о систему високог образовања у Србији

Врсте институција и њихов статус


Делатност високог образовања обављају следеће високошколске установе:

Универзитет
- Универзитет је самостална високошколска установа која у обављању делатности обједињује образовни и научноистраживачки, стручни, односно уметнички рад, као компоненте јединственог процеса високог образовања. Универзитет може остваривати све врсте и нивое студија. Високошколска установа има статус универзитета ако остварује академске студијске програме на свим нивоима студија, у оквиру најмање три поља (природно-математичке, друштвено-хуманистичке, медицинске, техничко-технолошке науке и уметност) и три области. Изузетно, универзитет се може основати у пољу уметности, ако има сва три нивоа студија из најмање три области уметности 

Факултет, односно уметничка академија, у саставу универзитета - Факултет, односно уметничка академија, јесте високошколска установа, односно високошколска јединица у саставу универзитета, која остварује академске студијске програме и развија научноистраживачки, стручни, односно уметнички рад у једној или више области. Факултет, односно уметничка академија, може остваривати и струковне студијске програме. Факултет, односно уметничка академија, у правном промету наступа под називом универзитета у чијем је саставу и под својим називом, у складу са статутом универзитета.

Академија струковних студија - Академија струковних студија је самостална високошколска установа која у обављању делатности обједињује образовни, истраживачки, стручни и уметнички рад, као компоненте јединственог процеса високог образовања. Академија струковних студија може остваривати основне струковне студије, мастер струковне студије и специјалистичке струковне студије. Високошколска установа има статус академије струковних студија ако остварује најмање пет акредитованих студијских програма струковних студија из најмање два поља.


Висока школа - Висока школа је самостална високошколска установа која остварује академске основне,  специјалистичке и мастер академске студије из једне или више области. 

Висока школа струковних студија - Висока школа струковних студија је самостална високошколска установа која остварује основне струковне студије, мастер струковне студије и специјалистичке струковне студије из једне или више области.

Наведене установе имају својство правног лица. Наведене установе су самосталне високошколске установе, осим факултета и уметничких академија.

 

Врсте и нивои студија


Делатност високог образовања остварује се кроз академске и струковне студије на основу одобрених, односно акредитованих студијских програма за стицање високог образовања. На академским студијама изводи се академски студијски програм, који оспособљава студенте за развој и примену научних, стручних и уметничких достигнућа. На струковним студијама изводи се струковни студијски програм, који оспособљава студенте за примену знања и вештина потребних за укључивање у радни процес.

Студије првог степена су:

1) Основне академске студије;
2) Основне струковне студије.

Студије другог степена су:
1) мастер академске студије;
2) мастер струковне студије;
3) Специјалистичке струковне студије;
4) Специјалистичке академске студије.

Студије трећег степена су докторске академске студије.

Напомена: Студије другог степена, мастер струковне студије су у систем високог образовања уведене недавним изменама Закона о високом образовању које су ступиле на снагу 19. септембра 2014., тако да се почетак извођења тих студијских програма може очекивати у наредном периоду, након акредитације и добијања дозволе за рад за извођење студијских програма мастер струковних студија.

Организација студија

Bachelor
Oсновне студије организују све високошколске установе предвиђене Законом о високом образовању.
Основне академске студије трају три до четири године.
Основне струковне студије трају три године.
Студијским програмом основних студија може бити предвиђен завршни рад.
Лице које заврши основне академске студије стиче стручни назив са назнаком звања првога степена академских студија из одговарајуће области-bachelor.
Лице које заврши основне струковне студије стиче стручни назив са назнаком звања првога степена струковних студија из одговарајуће области.
Master
Мастер академске студије могу да организују универзитет, факултет и висока школа.
Мастер академске студије трају једну или две године у зависности од трајања основних академских студија.
Студијски програм мастер академских студија садржи обавезу израде завршног рада.
Лице које заврши мастер академске студије стиче академски назив дипломирани, са назнаком звања другог степена дипломских академских студија из одговарајуће области - master.
Интегрисане студије (програм у једном циклусу)
Одређени академски студијски програми могу се организовати интегрисано у оквиру основних и мастер студија. 
Академски студијски програми из медицинских наука могу се организовати интегрисано у оквиру основних и мастер академских студија, са укупним обимом од највише 360 ЕСПБ бодова.
Мастер струковне студије трају најмање две године, када је претходно остварен обим првог степена студија од најмање 180 ЕСПБ бодова. 
Специјалистичке студије
Специјалистичке студије трају једну годину и могу бити академске или струковне.
Студијским програмом специјалистичких студија (академске или струковне) може бити предвиђен завршни рад.
Лице које заврши специјалистичке студије (академске или струковне) стиче стручни назив са назнаком звања другог степена академских или струковних студија из одговарајуће области.

Докторат

Докторске студије могу да организују универзитети и факултети.
Докторске студије трају најмање три године уз претходно трајање основне и мастер академске студије, односно интегрисане академске студије. 
Докторска дисертација је завршни део студијског програма докторских студија, осим доктората уметности који је уметнички пројекат. Изузетно, докторат наука може да стекне лице са завршеним студијама медицине и
завршеном специјализацијом, на основу одбрањене дисертације засноване на радовима објављеним у врхунским светским часописима

 

Систем оцењивања

Успешност студента у савлађивању појединог предмета континуирано се прати током наставе и изражава се поенима. Испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем испита студент може остварити највише 100 поена.

Студијским програмом утврђује се сразмера поена стечених у предиспитним обавезама и на испиту, при чему предиспитне обавезе учествују са најмање 30, а највише 70 поена.

Успех студента на испиту изражава се оценом од 5 (није положио) до 10 (одличан).

Високошколска установа може прописати и други, ненумерички начин оцењивања, утврђивањем односа ових оцена са оценама од 5 до 10. Општим актом високошколске установе ближе се уређује начин полагања испита и оцењивање на испиту.





ЕСПБ бројач



ЕСПБ – 
скраћеница за Европски систем преноса бодова (енгл. European Credit Transfer System - ECTS). Бодови представљају јединицу којом се мери 15 до 20 часова рада током студија на високошколским установама које припадају јединственом простору европског образовања и бодови чине један од елемената његове изградње.   

180 ЕСПБ бодова остварује студент који заврши основне академске студије и стиче стручни назив са назнаком звања првог степена академских студија из одговарајуће области. Исти број бодова остварује студент који заврши основне струковне студије и стиче стручни назив са назнаком звања првог степена струковних студија из одговарајуће области. И једне и друге трају три године.

240 ЕСПБ бодова остварује студент који заврши основне академске студије и стиче стручни назив „дипломирани“ са назнаком звања првог степена академских студија из одговарајуће области. Студент који заврши специјалистичке струковне студије (оствари додатних најмање 60 ЕСПБ бодова) стиче стручни назив „специјалиста“ са назнаком звања другог степена струковних студија из одговарајуће области.

Студент који након завршених основних струковних студија заврши и специјалистичке струковне студије (оствари додатних најмање 60 ЕСПБ бодова) стиче стручни назив "специјалиста" са назнаком звања другог степена струвних студије из одговарајуће области. 

300 до 360 ЕСПБ заједно са бодовима основних академских студија остварује студент који заврши мастер академске студије и стекне академски назив „мастер“ са назнаком звања другог степена академских студија из одговарајуће области, односно студент који заврши студијски програм интегрисаних академских студија.

Укупни обим од 360 ЕСПБ бодова остварује студент који заврши и специјалистичке академске студије и стекне стручни назив „специјалиста“ са назнаком звања другог степена академских студија из одговарајуће области.  

Доктори медицинских наука се школују на академским студијским програмима из медицинских наука у оквиру интегрисаних основних и мастер академских студија. Студент који заврши интегрисане основне и мастер академске студије из медицинских наука стиче академски назив „доктор медицине“, „доктор стоматологије“; и сл.

Укупни обим студија од 480 ЕСПБ бодова остварује студент који заврши докторске академске студије трећег степена и стекне научни назив „доктор наука“ са назнаком области.
У овом Водичу нису обухваћени подаци о докторским академским студијама. 

 





Графички приказ образовног система са пратећим назнакама о одговарајућем броју ЕСПБ бодова 

sema

* приказ је преузет из Каталога студијских програма Универзитета у Београду из  2012. године и не садржи струковне академске студије, које су установљене током 2014. године и тек ће почети њихово извођење. 

 

 

 

У Водичу кроз дипломе прочитајте:


 vodic-kroz-diplome